У атмосфери терета којег вучемо из претходних деценија, порасту незадовољства и насиља у јавном и приватном простору, социјална и породично-правна заштита мора да опстаје, да живи и покуша да буде тачка ослонца једног друштва.
У 2025. години желимо социјалну заштиту која ће се подсетити вредности на којима почива – на социјалну правду, једнакост, праву на слободан избор, толеранцију. Желимо социјалну заштиту која неће затварати очи пред неправодом и насиљем, социјалном искључености, тешком положају корисника.
У 2025. години желимо социјалну и породично-правну заштиту која се неће догађати између бесконачних циклуса манипулације лажним вестима, полуистинитим информацијама и дезинформацијама медија, друштвених мрежа и традиционалног начина комуникације “народним предањем“. Желимо годину у којој ће социјална заштита стајати иза својих поступака и бити отворена за сва питања за која су грађани заинтересовани, годину у којој ћемо бити на истој страни са медијима, и у којој ћемо сви схватити да је заједничка сарадња у корист свих, а поготово најрањивијих делова нашег друштва. Желимо годину у којој ћемо медије користити за промоцију свега што радимо, а не за поткусуривање у бракоразводним парницама и другим породичним споровима.
Желимо социјалну заштиту у којој ће неко претрести нормативе, укрстити захтеве корисника, ресурсе који су нам на располагању и донети нове систематизације, које ће представљати основ за више радних места за стручне раднике, али и све друге запослене. У којој ће запослени достојанствено стајати иза својих професионалних одлука, у којима нико, са мало више моћи, неће бити у прилици да мења правце њиховог рада.
Желимо социјалну заштиту у којој реч “дигитализација“ неће нужно значити „још један скупо плаћени алат“, већ средство за ефикаснији рад. Морамо бити свесни да програм праве људи, који нису савршени, па самим тим ни њихови продукти то не могу бити. Важно је знати да ништа не може заменити стручног радника, бар у овој нашој професији. Постоји нешто што се зове емпатија, осећања и аутентична брига за друге, за за које још увек није осмишљен начин на који би могли да се„дигитализују“. Желимо да се у 2025. години корисници не стављају у предефинисана, шаблонска решења, већ да се свакоме посветимо као појединцу са свим његовим врлинама и манама, са слабостима и снагама и ресурсима.
Желимо социјалну и породично-правну заштиту у којој ће износи новчане помоћи бити толики да не урушавају достојанство онога ко се нађе у тешкој материјалној ситуацији. У којој ће институције радити кординирано и обезбеђивати заштиту и подршку жртвама насиља и злостављања. У којој ће бити довољан број услуга за особе којима је потребна одређена врста подршке. Социјалну заштиту у којој ће бити више лиценцираних пружаоца услуга, у којем ће све установе за смештај корисника бити лиценциране, а локалне самоуправе издвајати довољно средстава за обезбеђивање услуга у заједници.
У 2025. години, желимо социјалну заштиту у којој ће свако моћи слободно да изрази оно што мисли и осећа, у којој ћемо се руку под руку, заједно са корисницима, залагати за њихова права, али и права свих других грађана.
