Традиционални научно-стручни скуп Друштва психолога Србије је одржан од 22. до 25. маја, на Златибору, у студентском одмаралишту „Ратко Митровић“. Тема 67. Конгреса психолога је била „Психологија у новом добу : изаови (ре)хуманизације“. Конгрес је представљао место где су психолози из различитих система из наше земље и иностранства, могли да размене знања и искуства.

Програм је био изузетно разноврсан и интересантан кроз диверзификацију различитих области психологије. У програму Конгреса своје место су нашли шест пленарних предавача, дванаест округлих столова, осам тематских симпозијума. Учесници су имали прилике да присуствују промоцијама четири нове књиге из области психологије, као и да одаберу неку од пет радионица на којима ће учествовати.

Скуп је отворен плеарним предавањем Јелене Манојловић „Психологија између јуче и сутра – модернизам, постмодернизам и неуронауке“. Током конгреса ређала су се и друга пленарна предавања: Игор Крнетић „Саосјећање у друштву“; Дуња Тутуш „Родитељи деце са посттрауматским стресним поремеајем“; Маја Мишковић „Психологија у служби хуманизације друштвених наука –(не)угодна алијанса“,  Лепа Бабић „Специфичности међуљудских односа у дипломатији“, Зорица Марић „Развој здраве емоционалне кутуре и (ре)хуанизација организације.

Комора социјалне заштите је имала пријављен Симпозијум ЕТИКА У СИСТЕМУ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ. У оквиру симпозијума имали смо прилике да укажемо на значај етичности за развој професије кроз први рад „Развој етичности као услов развоја социјалне заштите“  (проф.др Мирослав Бркић, Сандра Перић, доц.др Зоран Весић), као и да се упознамо са етиком психолога у систему социјалне заштите кроз рад „Психолози у социјалној заштити – између два етичка кодекса“. Наредни рад се односио на „Етику у раду са преступницима и осуђеним лицима“ који је излагала Данијела Ристић, социјална радница запослена у служби пробације, док је о могућим начинима и превенцији кршења етичкин начела излагао проф.др Ђурађ Стакић у раду „Модели за решавање етичких дилема и преступа“.

Чланови Секције Психолога у социјалној заштити су имали састанак у оквиру Конгреса, на којем су представљени резултати истраживања које је Секција спровела почетком 2019. године са циљем да се утврди како психолози виде свој положај и положај психолошке струке у систему социјалне заштите, али и да се добију препоруке у ком правцу треба да се усмере активности Секције. Полазећи од личних и професионалних искустава аутора и кроз формалну и неформалну комуникацију са психолозима из система социјалне заштите резултати указују да су психолози веома незадовољни својим статусом у установама у којима су запослени, обимом и врстом посла који обављају, систематизацијом радних места и сл. Од укупног броја лиценцираних психолога у систему социјалне заштите -935 психолога, у истраживању је учествовало 136 психолога, који су попуњавали упитник електронским путем.

Неки од најзначајнијих налаза истраживања говоре о томе колико су психолози задовољни положајем психолошке струке у установама социјалне заштите : 48,9%  испитаника је изјавило да је положај лош и да су потребне значајне промене како би се поправио положај психолога; 47,4% испитаника је изјавило да је положај добар, али да постоји простор за побољшање; 3,7% испитаника је одговорило да је статус психолога одличан и да ништа не треба мењати. 

Предлози за побољшање положаја психолошке струке у систему социјалне заштите поклапају се са очекивањима испитаника од Секције психолога у социјалној заштити и предлозима за приоритетне области деловања Секције у наредном периоду. Сви одговори су усмерени на унапређење положаја психолога, заштите идентитета струке кроз следеће  групе предлога: 

• Промена нормативног оквира, правилника, описа посла, нове систематизације радних места и сл. 
• Омогућавање психолозима стручно усавршавање за повећање компетенција у области психологије, али и у широј области социјалне заштите са знањима која нису усвојили током школовања. 
• Давање више простора психолозима да раде уско психолошке послове (а мање општих послова које могу да раде и колеге других професија) подршке корисницима, кориштење психолошких мерних инструмената, психотерапији, техникама психолошке процене, истраживања итд. 
• Међусобна подршка, размена искустава, превенција сагоревања, супервизија психолога од стране искуснијих психолога супервизора, организовање стручних скупова, примери добре праксе и сл. 
• Повећање броја запослених (свих образовних профила). 
• Промоција психолошке струке 
• Секција да заступа интересе психолошке струке у систему социјалне заштите, да подстиче удруживање, повезивање, прављење мрежа, успостављање сарадње са Комором социјалне заштите и другим релевантним установама и институцијама.

Наведени предлози Секцији дају јасне смернице у ком правцу треба да усмери своје активности, али за то је потребна шира подршка психолога и активно укључивање у рад Секције. Тренутно Секција броји тек 20 чланова, а да би се нешто покренуло и покушало промен​ити мора се укључити много већи број психолога. Зато позивамо све психологе из области социјалне заштите да се укључе у рад Секције и дају свој допринос унапређењу положаја психолога и целог система социјалне заштите. Исто тако позивамо руководиоце установа да омогуће и подрже психологе да се укључе у рад Секције, да им омогуће стручна усавршавања, учествовање на стручним скуповима.