Ко су заправо социјални радници?

Ко су заправо социјални радници?

„Ко су заправо социјални радници?

Имам потребу да објасним шта је социјални рад и ко су социјани радници, посебну у светлу недавних дешавања у којима су социјални радници медисјки приказани као „отимачи деце“ и злонамерни учесници некаквих или свакаквих неетичких поступака.

Према дефиницији Интернационалне Федерације социјалних радника (ИФСW,2014) социјални рад представља професију која има практично усмерење и академску дисциплину која промовише социјалне промене и развој, социјалну кохезију и оснаживање и ослобођење људи. Централни принципи у социјалном раду укључују социјалну правду, људска права, колективну одговорност и поштовање различитости. Основни циљ социјалног рада је укључивање људи и структура како би се санирали животни изазови и унапредила општа добробит. Ова дефиниција се може применити на глобални или национални ниво“.

Оно што се види из ове дефиниције је да је социјални рад професија која из алтруистичких мотива у професионалном окружењу има за циљ помоћ и подршку људима у стању потребе, свим људима! Социјални радници као носиоци ове племените професије образовањем на високошколским, акредитованим установама стичу потребна професионална знања и вештине да помажу људима које се из различитих разлога и у различитим тачкама животног развоја налазе у стањима потребе. Дакле, ми социјални радници радимо са људима када имају тешкоће и проблеме, веома ретко сведочимо срећним и веселим околностима нечијег живота, а у професионалном контексту помажемо људима да побољшају квалитет живота. Надокнада за послове из делатности социјалног рада је одређена законима и прописима сваке државе, а у нашој земљи је у оквиру просечних примања, а бенефиције за рад у виду скраћеног радног времена и/или финансијских додатака за рад изостају.

Матична установа за запошљавање социјалних радника су Центри за социјални рад у којима би требало према прописима (Правилнику о организацији, нормативима и стандардима центара за социјални рад, 12/2020) да буде запослено најмање 50% социјалних радника (члан 44а) а Изузетно, укупан број стручних радника на пословима социјалног рада и стручних радника на управно-правним пословима у односу на структуру радника утврђену нормативом у чл. 41. и 42. овог правилника, може одступати највише до 20% уз претходну сагласност министарства надлежног за социјална питања (члан 44б).

Из овога можемо закључити да социјални радници нису једини запослени стручни радници у Центрима за социјални рад док изгледа да се у медисјкој слици Центара за социјални рад помињу најчешће социјални радници а заправо се мисли на стручне раднике и водитеље случаја који могу бити и психолози, педагози, андрагози, дефектолози и специјални педагози (Правилник о стручним пословима у социјалној заштити, 24/11) Чини се да су услед недовољних информација у сензационалистички пропраћеним медијским обраћањима једна племенита професија чије носиоце првенствено опредељује мотивација и жеља да помогну људима представљени као носиоци злодела према деци и породици.

Значајно је да напоменем да одлуке у вези са одузимањем родитељског права, смештајем деце на привремени или стални аранжман (сроднички смештај, хранитељство, домски смештај, усвојење) доноси суд на основу налаза и мишљења органа старатељства тј центра за социјани рад. Да будем јасна, нико из центра за социјални рад не доноси одлуку о смештају, додељивању или одузимању родитељских права и дужности.

Такође сматрам значајним да се треба преузети одговорност за свако нарушавање или кршење права, обавеза и одговорности из професионалног делокруга стручних радника у центрима за социјални рад као што закон налаже и као што се дешава и у оквиру других професионалних окружења. Преузимање одговорности омогућава да се стекне поверење у институције, да се учи на грешкама и унапреди стручни рад.

Важно је да се избегне стигматизација сваке професије и да се постигне довољна информисаност медија о начинима медијске презентације одређених професионалних профила како би им се омогућило да несметано обављају своју професионалну дужност. С обзиром на чињеницу да социјални радници у оквиру центара за социјални рад, као и други стручни радници, раде са корисницима који су често вишеструко депривирани, а у недостатку свеубухватних услуга намењених породици, често бивају изложени незадовољству клијената, уз недостатак ресурса за обављање професионалних дужности, велико оптерећење у виду броја корисника по стручном раднику, апелујем на медије и ширу јавност да не етикетира једну професију и њене представнике као негативце, јер то значајно умањује њихову већ отежану професионалну делатност.

Социјални радници се по закону и прописима могу запошљавати и у свим другим установама социјалне заштитете као и у медицинским и образовним установама.

Да резимирам, социјални радници нису једини, а као што видимо чак ни најчешће заступљени професиони кадар у центрима за социјални рад упркос препорукама и друго, ни други профили запослени у Центрима за социајлни рад не доносе финалне одлуке о деци и породици, већ је за то надлежан суд.

Не дозволимо да они који брину о свима нама а посебно о најугроженијим припадницима друштва бивају кажњени за свој рад услед недовљних знања, предрасуда и генерализација. О социјалним радницима се не зна довољно, они остају непрепознати учесници сваке кризе иако њихов посао носи 24-часовни ангажман, одговорност и посвећеност. Питајте нас и објаснићемо ко смо и шта радимо, не осуђујте читаву професију без које би овај свет био суровије место. Ту смо јер верујемо да свачији живот вреди и да се свакоме без обзира на статус, моћ и углед може догодити да му затреба помоћ и подршка. Уједињује нас то што смо људи и то је позиција са које делујемо.

Као припадница ове професије могу да кажем да је за мене служба помагања људима да унапреде свој живот позив, који представља много више од професионалног опредељења.„

Доц.др Анита Бургунд Исаков

Факултет политичких наука, Универзитет у Београду