Дана 28.06.2023.године, Комора социјалне заштите је организовала састанак са представницима другостепених органа и представницима цивилног сектора који су се обратили Комори како би изразили забринутост због тешкоћа система социјалне заштите да одговори на проблем пораста броја случајева насиља у породици.
Повод организовања састанка је број пријављених случајева насиља у породици, драстичних случајева занемаривања деце, непрепознавање насиља над старијима, велики број фемицида а последњих месеци, сведоци смо и повећања броја случајева насиља у породици са трагичним исходом када су деца у питању. Овакве појаве упућују да је потребно преиспитати актуелни институционални одговор, могућности и ограничења система социјалне заштите.
Доминантан је број притужби грађана на стручне раднике који поступају у случајевима насиља у породици, повећан је број пријава које се односе на кршење Кодекса професионалне етике у овим случајевима, Заштитник грађана, као независно тело је такође покренуо одређени број поступака у односу на ову проблематику, најчешће ови случајеви су повод медијских спекулација, док је са друге стране све већи је број стручних радника који су забринути због ограничења у поступању, могућих грешака, великом обима посла и све већег броја послова који им се стављају у надлежност.
Састанак је имао за циљ мапирање кључних изазова у поступању система социјалне заштите у поступцима заштите од изложености насиљу у породици као и проналажењем могућности за унапређењем институционалног одговора.
Као доминантни проблеми су препознати: недостатак кадровских капацитета, повећање броја случајева насиља у породици и увођење бројних новина и обавеза за стручне раднике, својеврска криза идеологије – од либералног ка традиоционалној и патерналистичкој улози институција, али и неуједначеност поступања другостепених органа, различита пракса група за координацију и сарадњу, недостатак контролних механизама – надзора над стручним радом, недостатак подршке стручним радницима, неефинаскост супервизије, недовољна примена мера породичноправне заштите, недовољно јасна упутства и смернице за рад, непознавање феномена насиља и ризика, изостанак праћења примене мера као и недостатак међусистемске сарадње.
Уз јасан консензус да је потребна свеобухватна реформа система социјалне заштите и повећање броја извршилаца на свим нивоима, учесници су се сагласили да у оквиру постојећих ресурса реаглизују активности у циљу подршке стручним радницима али и бољој заштити жртава. Неки од тих предлога су се односили на: израду заједничког стручног упутства у вези са заштитом од насиља у породици и породично-правном заштитом, израда алатки за процену ризика, развој и доступност обука које се односе на заштиту од насиља у породици и сродним повезаним проблемима породице, препоруку да се центри за социајлни рад у оквиру постојећих организационих модела, определе да један број стручних радника који имају афинитета и знања о овој проблематици, поступају у овим случајевима, као и да се из праксе другостепених органа извуку најчешће грешке.
Састанку су поред представника Коморе социјалне заштите, присуствовали и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства за бригу о породици и децу, Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, Покрајинског заштитника грађана, Републичког и Покрајинског завода за социјалну заштиту, Удружења стручних радника у социјалној заштити Републике Србије, Аутономног женског центра и Асоцијације центара за социјални рад.