„У сваком почетку постоји нека чаролија, она нас штити и помаже да живимо“ – Хесе
Кикинда, 2020.
„Драге колеге и пријатељи, ово Вам пишемо као подршку свима вама, невидљивим херојима у социјалној заштити, који сте, упркос свим опасностима по здравље током пандемије коронавируса, обављали храбро, одговорно и савесно свој посао, ризикујући своје, и здравље ваших укућана, и посебно онима који су жртвовали одвојеност од својих породица.
Прича је практично почела код нас, у Кикинди… Први смо почели да спроводимо мере заштите, први се затворили, добивши онај чувени назив ,,српски Вухан“. Да, били смо уплашени. У неверици смо посматрали шта нам се догађа. Нове информације долазиле су из минута у минут. А ми, као ми, ,,социјалци“, како нас зову, (и ми себе сами), размишљали како ћемо у новим околностима задовољити потребе свих корисника, и радећи на томе, ишли смо често и корак испред предложених мера.
И кренуло је… Тих првих дана телефони су се усијали. Добијали смо позиве и поруке подршке са свих страна: колега из Министарства, Покрајинског секретаријата и Завода, Коморе социјалне заштите, установа за смештај, других Центара… док смо у исто време одговарали на захтеве наших уплашених, и још више збуњених корисника, због целе ситуације. Уз предузете све мере заштите, и организацију рада по уредби Владе, Центар за социјални рад Кикинда био је доступан СВИМ грађанима током редовног радног времена, као и дежурством Мобилног тима, након 15 часова. Договорена је сарадња са кризним штабом Градске управе и Црвеним крстом око заједничког деловања ради обезбеђивања помоћи најугроженијима. У помоћ су нам пристигли и волонтери кризног штаба, како би помоћ дошла до свакога коме је била потребна. Тиму волонтера и Црвеном крсту дугујемо посебну захвалност. Захваљујемо се и свим грађанима који су у појединачним ситуацијама помогли наш рад у овим тешким околностима.
А питања и проблеми су били разни… Како ће се подизати новчана социјална помоћ лицима старијим од 65 година? Ко ће им подизати новац ако немају никога, и односити на кућну адресу? Како ће се помоћи грађанима који немају никаква примања? Иста таква питања била су у вези додатка за туђу негу и помоћ… Па онда, када ће престати забрана пријема у установама за смештај деце и одраслих? Како ће се организовати брига о старим и немоћним лицима? Како обезбедити обилазак тих лица од стране сродника у току забране кретања? Како реализовати виђења деце са другим родитељем, по важећим пресудама, у току забране кретања? Као и низ питања која нису била из наших надлежности, на која смо одговарали тренутним нашим сазнањима, упућивали на друге институције које су надлежне, са максималном љубазношћу свих колега, по препорукама Министарства. Комплексност питања и проблема којима се бави Центар постала је још сложенија у условима ванредног стања, те је било потребно решавати ургентне ситуације (збрињавање мал. детета на психијатријско лечење због покушаја суицида, обезбеђивање бриге о дементним покретним лицима током забране кретања, рад на предметима насиља у породици, подизање редовних новчаних примања лица под непосредним старатељством Центра, збрињавање мал. деце родитеља који су оболели од инфекције Covid 19…).
Такође, било је потребно организовати рад Мобилног тима у току забране кретања и обезбедити обављање неодложних интервенција. Мобилни тим је био доступан 24 часа дневно СВИМ грађанима. Свакодневно смо контактирали са установама здравствене заштите (Општа болница Кикинда, Дом здравља Кикинда, Завод за јавно здравље Кикинда, Специјална болница у Новом Кнежевцу, Клинички Центар Војводине…), Полицијском управом Кикинда и Основним судом у Кикинди.
Нашим радом и залагањем, уз помоћ кризног штаба, волонтера, Црвеног крста, и других служби, одговорили смо на потребе грађана, у складу са овом ситуацијом. Пожртвованост, која је симбол рада у социјалној заштити, ни у овим тешким околностима није изостала, на шта смо поносни у нашем заједничком раду, и тиме постали видљиви. Свима онима који су нам помогли да функционишемо и будемо у служби грађана, ХВАЛА! КИКИНДА ЈЕ ПОБЕДИЛА!“
Младен Богдан, дипл. социјални радник и колеге из ЦСР Кикинда
(Кикинда је била први град – жариште епидемије. Центар за социјални рад Кикинда је имамо изузетно важну улогу у тим данима. Са нешто више од 20 запослених, успели су да савладају свe изазове које је епидемија донела. Поносни смо на њих!)
