Из Дневника тихих хероја – Када осмехом сакријемо страх

Из Дневника тихих хероја – Када осмехом сакријемо страх

„Са објавом ванредног стања због епидемије коронавируса завладала је чиста паника. Осетила сам је свуда. Плашила сам се за своју породицу. Плашила сам се за своје пријатеље-колеге, али и за своје кориснике.

Већ дуже време радим на послу медицинске сестре у служби за помоћ у кући. Већина наших корисника има више од 65 година. Људи који су најсклонији обољевању од нове болести. Одговорност према њима била је огромна.

Сваки дан полазим на посао са стрепњом да некоме не пренесем болест. А сваки повратак кући праћен је детаљном дезинфекцијом пре него што загрлим децу. Па опет сумња која све време тиња у мени да ли сам урадила све добро, да ли су сви здрави…

Али колико год да сам ја била уплашена, људи које обилазим су били још више. То није био само страх од нове болести, већ и страх да ће бити остављени. Да ће доћи дан када ћу рећи да их не можемо да их обилазимо.

Спознаја да неко зависи од мене и службе где радим ме је храбрила да наставим даље. Сваки дан је био изазов и за мене и за моје кориснике.

Страх је постепено исчезао и заменила га је нада да ће све ускоро бити готово. Нада да ћемо из свега овога изаћи као бољи људи. Дочекали смо и тај дан да укину ванредно стање.

Изузетно сам срећна што могу да кажем да смо сви здрави и добро. Са огромним олакшањем настављамо са радом. Наравно и даље веома опрезни.

Самим тим што сам сачувала себе, сачувала сам и друге.
Јако ми је тешко да пишем само о себи, јер сам члан неверватног тима. Све што смо постигли, урадили смо заједно.
Поносна на свој тим!!!”

Ивана Ђуровић, виша медицинска сестра
Caritas Шабац

(Ивана Ђуровић, је виша медицинска сестра запослена у Caritas-u Шабац, који се, поред осталих услуга, баве и пружањем услуга помоћи у кући. Иако има чланове породице о којима непосредно брине, то је није спречило да током трајања ванредног стања свакодневно обилази кориснике, чији број се у овом период скоро удвостручнио. Поносни смо на њу!)