Из Дневника тихих хероја – Где живи вирус?

Из Дневника тихих хероја – Где живи вирус?

Сремска Каменица, 2020.

„Зашто не можемо да идемо у парк да се играмо? Јел тамо живи вирус?”

Само је једно од дечијих питања током ванредног стања на које је требало одговорити. А било их је сваког дана, од сваког детета и младе особе узраста од три до деветнаест година, од њих осамдесет петоро колико их је у Дечијем селу и петнаест студената који живе у становима у Новом Саду.

Деца из Дечијег села у Сремској Каменици су без проблема пребродила овај период борбе против вируса и ванредног стања. Нико од наше деце се није ни закашљао, нити је коме цурио нос. Увођење ванредног стања одредило је и нов режим рада и живота у Дечијем селу. Најважније је било понашати се у складу са мерама заштите и поштовати прописе, затим наставити са учењем, док је велики проблем представљало слобоно време. Јер ако није структурирано, може бити опасно…

Деци је најтреже пало социјално дистанцирање које је потпуно супротно њиховом начину живота. Село нема жицу око себе, нема подигнут зид , ми смо отворени и да нам други дођу и да ми идемо до центра Каменице и до града… Младима је потребно дружење са вршњацима из средње школе, основцима да се играју са другарима из разреда…

“Како сад за мој рођендан да ми нико не дође? Па нека дођу бар преко дана, кад није полицијски час.”

Сви су схватили озбиљност ситуације, деца су била за сваку похвалу. Истина попуштали смо на разним странама, испуњавали разне жеље, било је ту и палачинака кад им време није, касно увече, интернет је све време био укључен… Сад је све могло, само будите ту и не мислите на страшне ствари, на болнице, на страх, на број умрлих…

Деца су то добро пребродила, а како је запосленима било – то само они знају. Они су тихи хероји корона доба. Прво пазити на себе и друге колеге, на сву децу из Дечијег села, да ли су опрали руке, да ли су дирали нешто напољу док су се играли… Па урадити све домаће задатке са свом децом из кућице, па проследити учитељицама и наставницима… Полицијски час од 17 часова, сви у кућице, па одговарања “Е ја баш нећу сад да уђем, нек дође полиција, ја ћу да им побегнем“…

Ванредно стање а обичан живот. Не иде једно са другим а морало је.
Мислим да су деца сазрела за степен више после овога. Видим им то у очима.
Поносан на њих и на Дечије село.“

Мирко Јанкелић
Директор

(Мирко Јанкелић, дипл.социјални радник, је директор јединствене установе социјалне заштите која је смештена на самој обали Дунава, у Каменичком парку – Дечије село. Бригу о 85 корисника који су смештени у 12 кућица и 15 корисника који су смештени у становима у Новом Саду, свакодневно воде васпитачи, неговатељице и стручни радници (социјални радник, педагог, психолог, дефектолог…). Запослени су, заједно са децом, упели да превладају све тешкоће које је са собом носило ванредно стање. Поносни смо на њих!)