Из Дневника тихих хероја – О истин(итост)и
Други турнус од 14 дана самоизолације у дому са нашим укућанима прошао. Чини се брзо… нисмо имали времена да размишљамо… једно знамо: СПРЕМНИ СМО ДА ОВАКО РАДИМО И ДАЉЕ
Други турнус од 14 дана самоизолације у дому са нашим укућанима прошао. Чини се брзо… нисмо имали времена да размишљамо… једно знамо: СПРЕМНИ СМО ДА ОВАКО РАДИМО И ДАЉЕ
Никада нећу заборавити тренутак када је зазвонио телефон… Непознат број….
Изолација… COVID-19… живот корисника… да ли су се све одлуке за „правила живота у дому“ биле исправне, да ли је „мућка“ други назив за најлепшу кафу и да ли је довољно да се једном у пар дана истуширам?!
У времену стрепње и неизвесности, пријавила сам се у првој групи за петнаестодневну превентивну изолацију у установи Гернотолошки центар Обреновац.
...Живот је у једном моменту уступио простор у ком је дао прилику да застанемо, размислимо, закључимо.
Алексинац, Нови Сад, Београд, Крупањ, Обреновац… Пеца, Ана, Милош, Сара, Јасмина, Ивана….. Шта спаја ове градове и људе?
Ових дана се са правом аплаудира запосленима у здравству. Они су хероји не само овог, већ сваког доба. Поред видљивих постоје и они други, невидљиви хероји, увек присутни, а ретко када примећени.